Тиха Ацкова снага

  • 10/04/2025
  • Александар Спасојевић
  • – Када смо радили у групама, почео је да прича више. Ту није било толико људи, па му је било лакше.
    – Ми смо му често говорили: „Хајде, реци слободно, супер ти иде.“
    – Сада кад нешто објашњава, види се да верује у то што говори. Можда је и даље тих, али много сигурнији.
    –Знање је увек имао, али сада има и храброст.
  • Acko Acko2
  • Александар, кога сви у разреду зовемо Ацко или Але, од првог дана је показао велико знање, логичко размишљање и посебну пажњу у раду. Али исто тако, било је јасно да му јавни наступи представљају велику препреку. Иако је често знао тачне одговоре, стидљиво се јављао. Када бих му дала реч, говорио би тихо, и одмах спуштао поглед.
    Знала сам да је његов страх од јавног изражавања јачи од свесности о томе колико је способан. Зато сам одлучила да радимо корак по корак – не да га гурнем у центар пажње, већ да му постепено изградимо простор у ком се може осетити сигурно.
    Почињемо са мањим групама, где је имао мање притиска. Тамо је полако почињао да говори, да поставља питања и да дискутује. Често сам га хвалила за допринос, чак и када је говорио једну реченицу – јер је за њега то био велики корак.
    Како су недеље пролазиле, Ацко се све више ослобађао. Постао је сигурнији, чвршћи у ставу, мада и даље тих – али више не из страха, већ из своје природе. Данас, када изађе пред разред и подели своју идеју, то није само победа знања – већ и победа над самим собом. Његов напредак је доказ колико је важно дати тишини простор да проговори.
  • Resilience
  • Stays positive and confident when facing difficult situations
  • Badge name: Master of error resistance
    Badge
  • Подршка коју је Александар добијао
    • Постепено увођење у комуникативне ситуације: уместо да га ставим одмах пред разред, добијао је прилику да вежба у малим групама где је притисак мањи.
    • Емоционална подршка и охрабривање: стално сам му упућивала ненаметљиве, али јасне поруке подршке – „Слободно кажи“, „Имаш одличну идеју“, „Супер ти је објашњење.“
    • Похвала за сваки мали напредак: свака реченица коју би изговорио у групи била је пропраћена подршком, чиме је стекао осећај да се његово мишљење цени.
    • Разредна клима прихватања: подстицала сам и остале ученике да га подрже, не упадају му у реч и да цене његов допринос – без притиска.
    • Континуиран рад на самопоуздању: кроз разговоре, ненаметљиву мотивацију и безбедан простор за изражавање, Александар је развио личну храброст да изађе из зоне тишине.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *