Не мора све да буде савршено

  • 25/10/2024
  • Нађа Радовановић
  • Нађа је увек желела да све уради најбоље могуће. Трудили смо се да јој помогнемо када смо видели да је превише забринута ако нешто не буде „савршено“. Понекад би се узнемирила иако је задатак урадила одлично – само зато што је мислила да је могла боље.
    Кад смо радили у групама, говорили смо јој: „У реду је ако нешто не иде одмах. Нико није без грешке.“ Трудили смо се да је охрабримо да ужива у раду, чак и ако резултат није потпун. Временом је почела да буде мање строга према себи и више да се радује томе што учи ново.
    Сада Нађа више не плаши да нешто погреши. Ако јој неки задатак не иде, каже: „Покушаћу поново.“ Видимо колико је постала смиренија и сигурнија. Баш нам је драго што сада зна да вреди и кад није све савршено.
  • Nadja 1 Nadja 1 Nadja 2
  • Нађа је од првог дана показивала озбиљност и посвећеност у раду. Била је марљива, темељна и самостална. Али, упркос томе, брзо сам уочила да је савршенство за њу више оптерећење него мотивација. Чим би направила и најмању грешку, узнемиравала би се, доводећи у питање своје знање и вредност труда.
    Схватила сам да је потребно да јој помогнем да промени начин на који гледа на учење – не као на доказивање, већ као на процес. Почела сам са задацима који нису захтевали „тачан одговор“, већ креативност и размени мишљења. Давала сам јој прилике да греши, али и да увиди да се тиме ништа лоше не дешава – напротив, расте.
    Полако је почела да прихвата да није све у резултату, већ у упорности и спремности да учи. Данас је Нађа и даље вредна и темељна, али више није оптерећена „перфекцијом“. Видим да расте у храбру, смирену и зрелу девојчицу.
  • Resilience
  • Stays positive and confident when facing difficult situations
  • Badge name: Master of error resistance
    Badge
  • Подршка коју је Нађа добила Од првог дана сам уочила да је Нађа вредна, темељна и веома посвећена свом раду. Међутим, убрзо сам приметила и да је њена тежња ка савршенству заправо извор притиска. И најмања грешка могла је да утиче на њено расположење и самопоуздање. Знала сам да је потребно да је постепено ослободим тог терета, и зато сам пажљиво бирала начине да јој пружим подршку.
    Почела сам да уводим активности у којима није било само једног „тачног“ решења – задаци у којима се више вредновало размишљање, процес и креативност него крајњи резултат. У разговорима сам је охрабривала да посматра грешке као прилику за учење, а не као знак да нешто не зна. Давала сам јој до знања да вреди – и када не уради све савршено.
    Такође сам се трудила да створим атмосферу у којој ће се осећати сигурно и прихваћено, без страха од неуспеха. Временом, Нађа је почела да буде блажа према себи, да више ужива у самом процесу учења, и што је најважније – да задржи позитиван став и онда када нешто не иде одмах.
    Данас видим девојчицу која је и даље вредна и посвећена, али много опуштенија, смиренија и сигурнија у себе. Поносна сам на напредак који је постигла – не само у знању, већ у начину на који се односи према себи.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *